Демографска загонетка у последње време збуњује економисте у Кини. С једне стране, очекивани животни век се повећао. С друге стране, старење повећава спектар недостатка радне снаге када привреда покушава да се отресе утицаја ЦОВИД-а, као и безброј других домаћих и иностраних ветрова како би стабилизовала раст и наставила са унапређењем потрошње и развојем високог квалитета.
Како би се осигурало старење и „дубоко старење“ – то јест, 14 посто популације која има 65 или више година – не штети расту, већ му помаже, стручњаци се фокусирају на претварање невоља у прилику.
Стога се настоји искористити потенцијал од више милијарди долара у производима за управљање пензијама и богатством за старије, што буди наду да ће то на крају довести до иновативног коришћења ресурса, укључујући људске ресурсе, и подржати дугорочни економски раст.

Из опште перспективе, повећање очекиваног животног века сведочи о побољшању медицинских услуга, безбедности хране, квалитета живота и пролиферацији физичких вежби.
Кина је сада више рангирана међу земљама са вишим средњим приходима у смислу кључних здравствених индикатора, рекао је Мао Кун'ан, директор одељења Комисије за планирање и информисање. У Кини, међутим, дужи животни век се поклапа са старењем и дубоким старењем.
Подаци које је објавио Национални биро за статистику крајем јануара показују да људи старији од 60 година чине 18,9 одсто, или око 267 милиона, становништва Кине (1,413 милијарди на крају 2021. године). Стари 65 и више година чинили су 14,2 одсто, или више од 200 милиона, становништва до краја прошле године.
